U pisanoj istoriji, prvi nosilac prezimena Jagodić se zvao Vasigl Jagodich (lat.), odnosno Vasilije Jagodić. Posle njega, u oko mletačke administracije padaju i Radoje i Mihoč Jagodić, koji narednih decenija snabdevaju stari grad Ragusa (danas Dubrovnik) proizvodima iz seoskih krajeva.
Esad Kurtović u svome delu "Konj u srednjovjekovnoj Bosni" pronalazi Jagodiće u mletačkim arhivima Republike Ragusa. Tačnije u sudskim serijama Lamenta de foris, gde su zapisane sve sudske presude i tužbe protiv stranaca u Ragusi (danas Dubrovnik). Prvi članak glasi:
"Stephanus de Nale, coram domino Rectore ser Nicola Jo. de Poza conqueritur supra Vasigl Jagodich. Eo quia heri eum uno somerio et una mulla intulit sibi damnum in uno suo tereno in vinea positis in Breno. Testes: Dobrilo homo Blaxii de Braicho, Radochna Iuanovich, Simcho Bogaucich. 23.06.1429.g. Lam. de foris, VIII, 205v"
Stephanus de Nale se sudu javio 23. Juna 1429 godine. Tada tuži Vasilija Jagodića, čije su jedna tovarna životinja i jedna mula upale u vinograd u Župi dubrovačkoj i načinile štetu. Za ovu optužbu imao je svoje svedoke.
Nije poznato kako je sud presudio Vasiliju, ali znamo da Jagodići posle ovog događaja sve uspešnije učestvuju u trgovini na starom drumu od Dubrovnika, preko Foče do Prijepolja. U narednim godinama Jagodići postaju aktivni u trgovinu soli, pa zato šalju svoje srodnike i saradnike u gradove i na ostrva Jadranskog mora, kako bi učvrstili veze sa posrednicima i investorima u Ragusi.
Saznajte više u narednim objavama.
ความคิดเห็น